Hotel Lavina Jahorina

 

.

PRAVOG JUNAKA IZ LEPA SELA LEPO GORE SVI ZABORAVILI: I danas živim, ne znam kako...

PRAVOG JUNAKA IZ LEPA SELA LEPO GORE SVI ZABORAVILI: I danas živim, ne znam kako...

Mikajla Šimšića, čija je sudbina poslužila kao inspiracija za film Srđanu Dragojeviću – zaboravili svi. Sa 25 gelera nema pravo na invalidninu. Nadniči po Srbiji. Traži posao...

 

Mikajlo Šimšić iz sela Staniševac jedan je od preživelih srpskih boraca koji je 1992. godine bio zarobljen sa još šest vojnika u tunelu Brodar na putu između Višegrada i Rudog.

 

Priča o zarobljenim vojnicima dobro je poznata široj javnosti, jer je na filmsko platno preneo režiser Srđan Dragojević, snimivši film „Lepa sela lepo gore“.

Junak koji je preživeo pakao, borac koji je na ratištu bio do poslednjeg dana rata, invalid sa 25 gelera u telu, živi sa majkom Milkom iznad Dobruna kod Višegrada, bez primanja – zaboravljen od svih.

 

– Prošlo je 20 i kusur godina od događaja u tunelu, bio sam tamo zarobljen s drugovima devet dana, proživeli smo pakao, bez hrane i vode. I danas živim – ne znam kako. Nemam posao, nadničim po Srbiji. Majka prima minimalnu penziju od 159 maraka – priča Mikajlo.

 

Ne traži ništa, samo posao, kao bivši borac Vojske Republike Srpske, kako bi nam omogućio koliko-toliko normalan život.

 

Mikajlo je pre desetak godina u višegradskom naselju Vučine počeo da pravi kuću, ali nema novca da je završi.

 

– Počeo sam da zidam od novca zarađenog u nadnici. Platio sam sve dozvole, i zato mi je bio potreban novac, pa je sada kuća nedovršena i neuseljiva – priča Mikajlo.

 

Premijera filma održana je u Višegradu. Ni tada se niko nije setio Mikajla.

 

– Niko me nikada nije pozvao, ni na premijeru filma, niti na neku projekciju. Mi preživeli najbolje znamo šta se stvarno u tunelu dešavalo. U filmu je prikazano, možda, 20 odsto istine. Jedini koji je sa mnom razgovarao o tome je beogradski novinar Vanja Bulić. Došao je jednom kod mene, kada je hteo da piše knjigu „Tunel“. Sve sam mu ispričao, onako kako je bilo – kaže Mikajlo, koji inače nerado govori o danima provedenim u tunelu, jer mu to budi ružne uspomene.

 

Tog septembra 1992. godine, sedam vojnika Treće čete Drinskog bataljona, čuvalo je most ispred tunela Brodar, pazeći da muslimanske jedinice ne pređu na desnu obalu Drine. Posle nekoliko dana celi kanjon je goreo. Jedinica se povukla u tunel i tako se našla u klopci, zarobljena sa obe strane bez mogućnosti da izađu iz tunela dugog 97 metara.Tako su proveli devet dana, pod bombama i stalnim napadima muslimanskih snaga. Milovan Lučić i Vladan Gavrilović umrli su u tunelu ranjeni od gelera, teško ranjeni Novak Arsić, ubio se pucnjem u slepočnicu, dok su Stevana Panića ubili muslimani dok je čuvao telo svog pobratima Milovana.

 

espreso.rs